Intervju s Mirjanom Gelenčir vlasnicom Salona za uređivanje pasa “Fifi”

 

U emisiji Život i zdravlje razgovarali smo s vlasnicom Salona za uređivanje pasa „Fifi“ Mirjanom Gelenčir.

Kako to da ste se odlučili za otvaranje Salona za uređivanje pasa?

Za otvaranje sam se odlučila sasvim slučajno. Bila sam u situaciji da sam morala razmislit šta ću radit u budućnosti i došla sam do zaključka, s obzirom da sam 25 godina radila u laboratoriju, došlo je do nekih promjena tamo i onda sam donijela odluku da ću probat nešto drugo i tako sam i napravila. Otišla sam na tečaj u Zagreb, bilo je jako lijepo, oduševilo me na prvu i tako sam krenula.

U to vrijeme kad ste otvorili salon, prije pet godina, u blizini nije bilo ničeg sličnog?

Nije bilo od Slatine do Osijeka i Slavonskog Broda. Prvo sam se malo raspitala i vidjela da toga nema ovdje, da bi to možda moglo i krenut i tako sam krenula i ja.

Kako izgleda tečaj i koliko je trajao?

Tečaj traje sve skupa mjesec dana, ali ja nisam mogla biti cijelih mjesec dana, jer sam uzela godišnji i išla na tečaj, ali ja sam to, ne da se hvalim, brzo savladala, jer mi je bilo stvarno fantastično. Imala sam dobru groomericu koja me je stvarno naučila o svemu osnovnom. Imali smo dobre mušterijice male, koje su bile stvarno jako dobre, na kojima se dobro moglo naučiti i bilo je stvarno super.

Koliko je kod nas teško otvoriti takav jedan posao s obzirom na papirologiju?

Pa nije teško nego traje. Mislim ne znam je li se sad nešto promijenilo u ovih pet godina, ali kad krene, kad se zahukta onda jedno drugo veže i ide.

Kakve sve usluge nudite?

Sve što treba za jednog psa, od kupanja, šišanja, čišćenja ušiju, podrezivanja noktića, sve što treba. Nekad nekom treba samo kupanje, nekad i kupanje i šišanje, nekad sve, nekad samo raščešljavanje i tako, šta se dogovorimo.

Imate li puno mušterija?

Imam stvarno jako puno mušterija i kod mene se dosta dugo čeka, ali oni svi znaju da se kod mene dugo čeka i onda se naruče odmah na vrijeme ili kada dođu recimo danas naruče se odmah za dva mjeseca i to je onda riješeno.

Kakve sve vrsta pasa vam ljudi dovode, jesu li to male ili velike pasmine, ima li tu nekih pravila?

Pa nema pravila, ali ja sam si sad uvela neka pravila, jer kad sam počela radit nisam znala koliko ću imati posla i kako će to ići i primala sam sve, i male i velike, sve pasmine sam primala, a onda kad sam vidjela da stvarno ima jako puno tih malih s kojima je puno lakše raditi, počela primati samo te male, jer s velikima mi je dosta teško. Ja sam sama, nemam nikakvu pomoć, a oni su jako jaki i veliki tako da one koje sam primila u početku, tih prvih godina, te sam si ostavila, oni dolaze i dalje, ali nove, baš ono ako ne mogu ništa oni se snaći ili nešto, onda primim, ali uglavnom ne, uglavnom samo s malima radim.

Kakve su mušterije psi, budu li oni nervozi i agresivni, imate li već neke svoje metode kako da ostanu mirni?

Imam, svašta sam već doživjela i naučila kroz sve to. Imam i par malih ugriza, to su ipak životinjice, nekad budu i oni malo nervozni, ali uglavnom budu dobri, nemam nikakvih problema. One koje imam ti su stvarno dobri i zahvalni. Puno se naradi, dva sata se radi oko psa, to traje, ali na kraju kad ti vidiš onaj finalni proizvod što sam napravila i kad vidiš susret vlasnika i psa stvarno se isplati.

Budu li ljudi iznenađeni kad vide svog psa?

Bilo je čak da jedna žena nije ni prepoznala svog psa! Tako da bude, ali uglavnom su pozitivne reakcije. Nisam imala za ovih pet godina niti jednu osobu koja mi je rekla da nije zadovoljna ili da nije to ono što je ona tražila.

Kakvi su proizvodi koje koristite u uređivanju pasa, jesu li to neki posebni proizvodi?

Da, to sve izvana naručujem gdje sam i krenula kad sam otvarala, to kod nas ništa nije bilo za kupiti tako da sam ostala pri tim prvim dobavljačima. To su profesionalni šamponi, regeneratori isto tako. S obzirom da radiš taj posao moraš imat sve i sve mora biti profesionalno – od škara za šišanje, mašinica, noževa, sve mora bit.

Vi nemate vlastitog psa pa jeste li onda kroz posao naučili puno toga o psima, ali i na tečaju koji ste prošli jeste li učili ponešto o psihologiji i karakteru psa?

Da. Na tečaju se samom isto dosta nauči o pasminama, o karakteru njihovom, o održavanju, koliko koji pas živi, šta mu treba, kako, dosta se toga nauči tamo, ali ja sam stvarno tamo u Zagreb otišla čisti laik, nisam ni znala šta me čeka i nisam ni znala da li će se to meni uopće svidjet, da li ću ja to moć radit. Međutim, prvi dan kad sam došla ja sam bila oduševljena i rekla sam to je to.

Koliko često preporučujete da vlasnici dovode pse na šišanje, ima li tu nekih pravila?

Ima pravila, mislim vlasnici najbolje vide kad je vrijeme dovesti psa. Ako se pas redovno češlja i održava, ne treba ga svaki čas kupati i sve to, ali se češljat treba, znači ja svim mojim mušterijama preporučujem da bi bilo dobro da se za dva mjeseca vidimo ponovno.

Što se tiče frizura pasa imaju li vlasnici neke posebne zahtjeve?

Ima, netko voli da to bude jako kratko, jer je to jako dobro za održavanje, a neki koji imaju curice recimo oni vole i frizuricu i mašnicu i tako, onda se dogovorimo i tako i napravimo.

Jeste li razmišljali o proširenju posla?

Jesam, razmišljala sam i tome. Ja imam još malo do mirovine tako da za tri godine – nadam se da ću u prijevremenu mirovinu – pa ću radit onda samo to i onda ću imat i prostor za proširiti i nešto novo uvesti.

Trebate li se još dodatno educirati uz ovaj tečaj što ste završili?

Edukacije nikad previše. Ja bih jako, jako voljela da mogu ići na još neke dodatne, ali s obzirom da radim dva posla i da nemam ni jedan dan slobodan osim nedjelje, stvarno ne mogu ići na to. Ovo je ono što zasad mogu, a kad budem imala vremena ja se nadam da ću i dalje nastaviti.

Jesu li vam se ljudi čudili kad su saznali da otvarate salon za pse s obzirom da tako nešto tad nije postojalo niti u nekim bližim gradovima?

Da, najviše mi se komšiluk čudio, ni oni nisu čuli, kao ni ja, dotada da se to može i da će to biti u Našicama pa su pitali: „Pa jel si ti to provjerila?“, „Hoće biti posla ili neće biti posla?“. Išla sam na nesigurno, nisam znala šta me čeka, ali nisam pogriješila.

Imate li u poslu podršku obitelji?

Da, to svakako. Bez njih toga svega ne bi ni bilo, jer djeca su mi i bila poticaj da krenem u to, ali s obzirom da radim dva posla imam jako, jako malo slobodnog vremena tako da svi uskaču, i sin, jedan i drugi i muž ako mi treba nešto pridržati tako da smo se svi dogovorili i svi radimo.

Tekst i foto: Katarina Bosak

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest